Esercizio di lettura:

'Ovo je kuća od mog pradjeda, ne znam više koga. Drugim ljudima malo izgleda strašno i sve, al' meni je tako ok. To je moj dom', kaže petnaestogodišnji Milan. U trošnoj drvenoj kućici staroj gotovo osamdeset godina, u selu Komarevo kod Siska, živi sa samohranim ocem Matijom.

Bez tekuće vode, kupaone ili električnog štednjaka. Jedini luksuz koji imaju je televizor i stara peć na drva. Posljednjih šest godina, otkako ih je mama napustila, žive sami. 'Nikad nisam pomišljao da bih sam mogao odgajati dijete. To je težak zadatak, ali mora se prihvatiti ono što je.

Jer da ga ja ostavim, gdje bi bilo dijete? Bilo bi u sirotinjskom domu. Ja sam ga prihvatio. To je moje. Mučim se, brinem se', kaže tata.

'Ово је кућа од мог прадједа, не знам више кога. Другим људима мало изгледа страшно и све, ал' мени је тако ок. То је мој дом', каже петнаестогодишњи Милан. У трошној дрвеној кућици старој готово осамдесет година, у селу Комарево код Сиска, живи са самохраним оцем Матијом.

Без текуће воде, купаоне или електричног штедњака. Једини луксуз који имају је телевизор и стара пећ на дрва. Посљедњих шест година, откако их је мама напустила, живе сами. 'Никад нисам помишљао да бих сам могао одгајати дијете. То је тежак задатак, али мора се прихватити оно што је.

Јер да га ја оставим, гдје би било дијете? Било би у сиротињском дому. Ја сам га прихватио. То је моје. Мучим се, бринем се', каже тата.